Vid Pogachnik wrote:Pravzaprav, kdo pa nam brani dati kak takle pasus na glavno stran. Blagor mu, kdor ga razume, ostali pa tako ne bodo vedeli za kaj so prikrajsani.

Vid, ovim si mi dao divnu ideju! Idi otvori sada stranicu Durmitora i procitaj citat na vrhu stranice. Shvatices sta sam uradio, hehehe... Neka malo lome jezik, hahaha...

Juce ujutro sam sa vratio sa Komova. Dva nezaboravna dana, super vreme. Otvorio sam nove stranice vrhova Komova i postavio par slika. Ostale slike i tekst stavljam ovih dana.

Pozdrav svima,
Vlado

Komovi, Komovi, Komovi...

Utisci o proteklom vikendu provedenom na Komovima su zaista neopisivi a emocije veoma snazne. Iako sam upoznat sa vizuelnim izgledom Komova, ovog puta sam se zaista iznenadio neverovatnom lepotom i impresivnoscu ovog planinskog masiva, sa cijih se vrhova pruzaju impresivniji pogledi i od samog Durmitora. Komovi doduse nemaju jezera ali su zato njihovi vrhovi, doline i visoravni zaista extra klasa. Jedva cekam da u ovih par dana zavrsim zapocete stranice vrhova Komova pa da vidite ono o cemu sada govorim. Doduse, vec sam postavio par slika pa se i putem njih moze steci dovoljan utisak o Komovima. Tacku na 'i' su stavili Amerikanci koji su na visoravni Stavna sagradili "Eko katun" kojeg cine restoran, recepcija i 10 kucica, od kojih svaka ima po 5 kreveta. Najam jedne kuce dnevno kosta 25 eura, 5 eura po osobi.

Popeli smo dva vrha Komova - Kom Vasojevicki 2460 m i Kom Kucki 2487 m, najvisi vrh masiva Komova. Sa oba vrha se pruzaju fantasticni pogledi na ostale vrhove Komova, a narocito na grandiozni masiv Prokletija, kako na srpski, tako i na crnogorski i albanski deo masiva. Jasno se vidi Volusnica, iza nje Ocnjak i Karanfili a iza mocno Maja Jezerce 2694. Ni sanjati nisam mogao da su Komovi tako velicanstveni. Definitivno, po pogledima i lepoti, u samom vrhu CG planina, mozda cak i No1. Poseban smek Komovima daju prelepe travnate visoravni na kojima raste raznoliko drvece, medju kojima posebnoj lepoti ove planine doprinose borovi sa svojim specifinim oblicima. Znaci, sa svih strana masiva Komova tj. sa svih strana vrhova Komova nalaze se visoravni sa kojih se pruzaju raznovrstni pogledi na vrhove i njihovu formu i izgled. Uspon na najvisi vrh Komova - Kom Kucki 2487m opasniji je od uspona na Bobotov Kuk na Durmitoru.

Svima vama zelim da sto skorije i Komove stavite na svoju listu zelja i da upoznate misticne cari ovog impresivnog masiva. Sada su vam na raspolaganju predivni uslovi za smestaj (nove kuce sa lamperijom iznutra, nova kupatila sa toplom vodom/bojlerima, restoran u kome moze da se naruci hrana po povoljnim cenama...), a i mesta za postaviti sator na planini ima na pretek, posto su travnate visoravni sa svih strana. Znam da bi se narocito Vid odusevio Komovima, jer sam i sam u nekoliko navrata primetio izuzetnu slicnost sa pojedinim prizorima iz Julijskih Alpa, na ciji je standard kvaliteta Vid i navikao. Da ne duzim vise, odoh polako raditi dalje na novootvorenim stranicama kako bi svima vama pruzio na uvid ono sto su vremenski uslovi dozvolili a moje oko zabelezilo. Ostalo mi je jos par neuslikanih kadrova za sledeci put (valjda usled umora ili gladi, hehehe), no to je i dodatni razlog da se velicanstvenim Komovima sto skorije opet i vratim.

Pozdrav svima,
Vlado

Moj bog, in potem ugotovim, da strani Durmitorja, eni najboljsih na SP, sploh se nisem dal svojega glasu. Dobro si to naredil, Vlado! Tudi uvodno misel, seveda

Vlado, jedva cekam(o) vidjeti tvoje priloge stranicama Komova. Ova je jesen bila predivna, suha, topla i puna toplih boja pa vjerujem da ce fotke pokazati tu rakos.

Iako sam kao zagrizeni eko-tradicionalist (eko-konzervativac) u posljednje vrijeme tražio sto "divljije" krajeve poput Komova, Kucha i Prokletija, te trazeci što manje urbanizirana i turisticki eksploatirana planinska podrucja "bjezao" iz zapadnih u sredisnja i istocna podrucja Dinarskog gorja, ipak mi je drago da i ti krajevi sve vise napreduju i da se malo razvije planinska infrastruktura. Iako ce vjerojatno, sukladno danasnjem vremenu ipak nicati vise komercijalnih no tradicionalnih planinarskih objekata (koje odrzavaju klubovi i volonteri) a kada CG i Albanija postanu "in" - cemu je CG vec blizu - bit ce toga sve vise. A ideja eko-katuna sto je izmedju pl. doma i hotela/motela je vrlo dobra ideja. CG ima srecu da razvoj pocinje kada se takve eko stvari traze, sto npr. Spanjolska nije izbjegla jer je turizam tada bio drugaciji.

Bez obzira na sve, kako pripremam jedan vitualni-projekt tzv. Via Dinarica (bit ce kao Route page uz Dinaric Alps page za koji mjesec), virtualni transverzalni put od Nove Gorice do Maja Jezerce, ovaj mi se eko-katun odlicno uklapa u dionicu od Bjelasice do Kucha i Prokletija i hvala na novim informacijama!

Pozdravi,
Gordan

Vid, hvala na glasu na stranici Durmitora! Nikad nije kasno..., kako kaze jedna pesma.

Gordane, bas mi je drago sto radis novi virtuelni projekat Dinarida i da ce ti fotka Eko katuna koristiti. Komovi su sada postali planina za jos vece i komfornije uzivanje, gde se u jednom danu mogu popeti neki od vrhova ili pak napraviti kruzna tura oko Komova u trajanju od oko 8 sati, a nakon svega toga vratiti se divnom planinarskom komforu, toplom tusu i toplim prostorijama. Tamo imate sve, posteljina se redovno menja, imate cebadi, pec na drva koja sluzi i kao sporet/stednjak, kupatilo sa novim plocicama i bojlerom sa toplom vodom. Svaka kucica je iznutra skroz u lamperiji i drvetu. Kuce su napravljene na 2 nivoa, dole je jedan krevet i kuhinja, dok su na mansardi gore jos 4 kreveta i vrata koja izlaze na terasu.

Pozdrav,
Vlado

Bog Dragane!

Fotografije Durmitora su ti izvanredne. Svaka cast. Durmitor i meni znaci puno. Tamo mi se odlucila sudbina. Drugacije receno, tamo me vrag nanija na planinarenje. Ja se dobro sjecan lita 1987 god. kad san nakon 12 sati voznje stiga iz Sibenika u Zabljak. Tada nisan ima nikakvog iskustva u planinarenju. Krenija san u patikan i bez hrane i vode iz Zabljaka u durmitorske stijene. Na kraju dana san se vratija gladan, zedan i iscrpljen ali, slicno misticnom dozivljaju kojeg si ti opisa, i sa nekin dotad neposnatin osjecajon u hotel. Od tada san sve cesce odlazija u planine. Najvise u evropske Alpe (zivim u Njemackoj) pa cak i u kanadske Rocky Mountains. Krug se sklapa polako jer sam otkrija lipotu Velebita za sebe pa cu se prije ili kasnije vratit i na ono misto, di je sve pocelo. A to je slavni Durmitor.

Sinoc smo se SP-er zaricc, njegov brat i ja vratili iz Prokletija. Sta reci..., bilo je mnogo lepo, imali smo dva dana divnog suncanog vremena, planinarenje u flisu. Penjali smo Volusnicu, najbolji vidikovac legendarnih impresivnih Karanfila (2460, 2490, 2441). Bio je to pravi zimski uspon, prtili smo sneg do kolena, na nekim mestima sam propadao skoro do kuka, hehe... Dolina Grbaje je uglavnom jos travnata, dok je na nekim mestima sneg koji je pao pre 10-tak dana kada je bilo hladnije. Uspon kroz bukovu sumu je bio po liscu, bez snega, a kada smo izasli iz sume, otvorila su se snezna prostranstva Volusnicke doline sa pogledom na masiv Popadije. Odavde nam je trebalo oko sat vremena da se popnemo na vrh Volusnice. Isli smo i vrsnim grebenom sa Volusnice ka Popadiji. Gore je bilo hladnije i duvao je vetar tako da su mi se prsti 'smrzli' dok sam slikao, hehe... Pogled na Karanfile je zaista neopisiv! Prave dolomitske stene. Sa vrha smo sisli prilicno brzo, klizivsi niz snezne padine koje nisu toliko opasne i ispod kojih je uglavnom trava.

U nedelju smo odustali od uspona na Karanfil zato jer je gore sneg i bez osiguravajucih uzadi je uspon pomalo rizican. Zbog toga smo napustili Grbaju i otisli u drugu impresivnu dolinu crnogorskih Prokletija - Ropojanu. Vratili smo se u Gusinje i nastavili put ka Ropojani dosavsi u selo Vusanje u kome pretezno zive Albanci. Nismo ulazili dublje u dolinu vec smo je slikali sa njenog ulaza. Zatim smo se vratili u Plav i uzivali u njegovom prelepom velikom jezeru i sneznim vrhovima crnogorskih i albanskih Prokletija koji dominiraju u pozadini iza njega. Od Beograda do Gusinja (kao i obrnuto) vozili smo se manje od 7h.

Zaboravih reci da nas je pri dolasku u Andrijevicu, kada smo isli za Prokletije, docekao neverovatno impresivan jutarnji prizor. Taman je svanulo a mi smo bili impresionirani snegom zatrpanim bozanskim vrhovima Komova, sa kojim sam pre svega 20-tak dana druzio u letnjoj/jesenjoj varijanti. Svakako, ove zime ce mi zaista biti zadovoljstvo prtiti sneg Komova i penjati se na njihove vrhove i uzivati u 'Himal' scenama.

E da, nas trojica smo bili sami u domu u Grbaji, nalozili smo drva u pec i zagrejali jednu prostoriju u kojoj smo spavali. U domu postoji kuhinja sa trpezarijom, voda, ostava, 24 zajednicka kreveta na sprat... Dom je vlasnistvo PD Radnicki iz Beograda a kljuc se nalazi u Gusinju. Za kljuc pitati Bojana iz Beograda +381 64 1111 303.

Fotke iz Prokletija stavljam uskoro.

Pozdrav svima,
Vlado

Super, Vlado, slisi se strasno! 7 ur voznje! Jaz bi bil iz Kranja v tem casu ze v Zahodnih Alpah. Vsaka cast!
Lep pozdrav vsem!
Vid

He, he Vid, Vlado je jos dobro prosao.
Proslo smo se ljeto Azrica, Kamil i ja, Škodovkom vozili 14 km od sela Boge do s. Theti (u albanskim Prokletijama) i za to nam je trebalo vise od 3 sata, i to bez duzih stajanja! Ta makadamska cesta je u takvom stanju da po njoj obisno voze samo jeepovi i kamioni.

LP Gord

Vlado, cestitke na dobar izlet!

vvujisic wrote:Od Beograda do Gusinja (kao i obrnuto) vozili smo se manje od 7h.

Haha od mojega grada to je neke 2 dana

Gord, 14 km ima samo u mapu, stvarno je 23 kao se osjecam, al' ipak je to jedan od 'najboljih' putevih koje znam

Dinaric-ZG wrote:Ta makadamska cesta je u takvom stanju da po njoj obisno voze samo jeepovi i kamioni.

... i ponekad skodovke

pozdrav svima!

Jeb'ga Vid, tebi su sve planine na ziceru, ispred nosa, dok se mi Beogradjani moramo itekako pomuciti dok dodjemo do neke atraktivne planine, hehehe... Mogu da biram - da li ici u Julijce ili pak u Crnu Goru, skoro da je ista satnica u voznji. Ja sam vec oguglao na duge voznje tako da mi 7 sati ne predstavlja ama bas nikakav problem, narocito kada znam sta cu nakon tih 7 sati ugledati, hehe...

Gordane i Kamile, svaka tek vama cast na tih 14 sati!
Pre 3 godine isao sam autobusom iz Beograda na more u gradic Pargu u Grckoj, vozili smo se 21 sat.

Ima li ko da mi obori rekord?! hahaha...

Pozdrav mojim SP-erima,
Vlado

Konec koncev, Vlado, smo na istem. Vse je relativno, pomembno je samo dozivetje. Nekdo je petkrat na leto v Himalaji, in vse skupaj jemlje kot nekaj ze cisto obicajnega, drugemu veliko bolj skromne gore ponudijo velika dozivetje.

Vlado lijepe ture si napravio u zadnje vrijeme!!!
Cestitke!!

Sto se tice tvog rekorda-prije tri godine sam se vozila busom iz Sarajeva do Stockholma..ne znam vise ni koliko km ni koliko sati ni koliko...
dva dana su mi trebala da stignem gore...

Pozdrav svima sa SPa!!!

vvujisic wrote:Ima li ko da mi obori rekord?! hahaha...

U 2004 sam vozio skodovku iz Bristola (Engleska) u Strasbourg, spavanje u autu, sljedeci dan u Łódź, 1 dan odmora i opet 2 dana u Ada Bojanu u Crnoj Gori sa spavanjem u autu
Voznja iz Bristola u Łódź mi je bila normalna, bar jedan put svaku godinu da dobijem obavezan pregled, mnogo jeftinje je bilo nego da osiguram auto u Engleskoj
Autobusom najduze prije puno godina iz Łodzi u Grcku, oko 48 il' 50 sata...